petak, 04.02.2005.

nuzno pace

Mama, a oce on sad postat labud, ko bratic iz Danske? Tesko sine, tesko...
Viki, moj vrli drugar, jedan od dva naj autenticnija Antun Tuna koje znam, jednom se zatekao u sumi, bez iceg, kad ga je poteralo srat. Sad, ne znam je li cijenjeni citaoc/la upoznat sa problematikom sranja u sumi, ali srz je ovo: lisce je jedina - od dostupnih - oblikom pogodna stvar za obrisat dupe; no problem je sto je u svim drugim pogledima vise nego nepogodno. Glatko je, sklize se i lose-do-nikako brise; a da ne spominjem da je cesto kruto pa lako puca, time izvrgavajuci prste omrznutom ruglu govna. A ako je jos i sreca bila losa glede vrste drveca i grmlja u neposrednoj okolini, te osobina njihovog lisca, u najgorem slucaju mozes se i porezat po dupetu.

Enter the duckling.

Na Vikijevo najprije iznenadjenje, a onda i ushit, u tom trenutku pored grmlja prolazi mama patka koju prati coporcic pacica, zutih, paperjastih, sto unezvereno gegaju sicusnim koracicima dok pokusavaju sustici mamu i bracicu i sestrice.

U glavi dobrog Vikija, ojadjenog akutnim brigama o brisanju dupeta neprakticnim liscem, pali se lampica.
Pazljivo ali hitro uzima jednog od prvih pacica u nizu, i, sve se u sebi izvinjavajuci malcu, poteze njegovim paperjastim ledjima par puta po mjestu svoje muke; nenamjerni osmjeh obasjava mu lice. Potom ga vraca malome krdu: simpaticna kolona je taman toliko prosla da ga stavi na kraj. (Vjerojatno je ostatak familijice, po povratku najmladjeg brata, snazno pozurio)

Sad, Viki je dobar covjek i nije se olako odlucio za taj neekoloski korak; ali ja ga razumijem. Sta da radi covjek, bio je u skripcu, a ovo rjesenje sto se samo od sebe i u pravom trenutku pojavilo, bilo je naprosto pre dobro da bi odolio. Jer, kaze Viki da nije nikad u zivotu necim boljim dupeta obrisao:

1. savrseno lezi u ruci;
2. brise perfektno; i
3. toplo je.

ovaj-><-onaj